Сибир топи светску кризу

Сибир топи светску кризу

Ханти Мансијск је највећи руски центар за експлоатацију нафте и трећи по производњи гаса. – За своју душу гаје рибизле

Црква у центру „сибирског Кувајта” (Фотодокументација „Политике”)

Од нашег специјалног извештача
Сибир (Ханти Мансијск) – До Нове године је остало мање од месец дана, али град Ханти Мансијск, центар истоимене области у Западном Сибиру, већ јеокићен. Домаћини кажу да нису пожурили. Напротив. Први гости из Италије тек што нису стигли. Не желе ни ове, као ни претходних шест година да пропусте традиционални бал Деда Мразева. Цео град толико блешти.

На сву срећу, светска економска криза а ни грип нису зашли у ледени Сибир, тако да ће и Деда Мраз доћи у Ханти. Њему у част, житељи овог града дали су улицама имена Деда Мраз и Снежана.

И док је већини на помен Сибира прва асоцијација снег и лед, место прогнанства и робовања с принудним радом без права повратка у европски део Русије, новинари из Србије који су недавно боравили у Сибиру уверили су се да он више није што је некада био. И да онај ко данас крочи у Успавану земљу, како овде воле да је зову, може када пожели да се врати кући.

Сурова зима и температура до минус 54 није растерала раднике и инжењере с неке од 1.200 бушотина, колико их тренутно у овој области има компанија „Гаспромњефт”. Напротив, за радно место на пољима с којих се црпи црно злато месецима се чека. За једно место конкурише и до шесторо, а посао добијају најбољи. Опстају и остају најупорнији.

Не признају, иако су пола месеца на цичи зими док раде, да им је зима ушла у кости. Разлог зашто овде остају јесте добра зарада, бенефицирани радни стаж, као и субвенције.Иако је Ханти чак три пута скупљи од папрено скупе Москве, с просечном зарадом од око 2.000 евра, запослени на нафтним пољима су задовољни. Мада нерадо говоре о зарадама, месечна примања инжењера су и до три пута већа од „радничких”, а већ с навршених 20 година стажа испуњавају услове за пензију.

Ако се узме у обзир да им „Гаспромњефт” на пољима обезбеђује смештај, храну, одећу, а да је најближа железничка станица удаљена чак 300 километара, јер због отопљавања ледника и термалних извора не може да се изгради ближе, јасно је да новац, и да хоће, немају где да потроше. Зато, кажу, не брину да сутра деци неће имати од чега да плате најпрестижније школе и факултете.

Четворочлана породица месечно у Хантију за храну троши више од просечне српске плате– око 400 евра, док комуналије за једноипособан стан плаћа око 80, телефон између 10 и 15 евра и аутобуски превоз око 25 евра.

Ханти Мансијск је највећи руски центар за експлоатацију нафте. Више од 60 одсто укупне руске нафте долази с тих поља, што је годишње око 500 милиона тона црног злата. Трећи су по производњи гаса. За своју душу гаје рибизле којима, пошто их заледе, „секу” вотку. Добро се може живети и од пецања и узгоја рибе. У овим водама живи чак 22 врсте риба.И ових дана, када је река Иртиш већим делом била под ледом, пасионирани пецароши су из својих чамаца забацивали удице.

Како се ова руска ризница енергетских ресурса у бескрају између Урала и Владивостока не би ослањала само на залихе нафте и гаса, произведена је и посебна сорта брзосазревајућег кромпира. Већ после месец дана од засада може да се нађе на трпези, а све што се производе завршава у Немачкој.И да хоће не може дуже да сазрева јер у Сибиру лето траје само три месеца. Све остало је зима. Температура лети достиже и плус 38 степени.

Намера им је да се наредних година активније позабаве развојем туризма јер су пре три године открили да град лежи на термалним водама, чија је температура до 90 степени, што подсећа на Карлове Вари, због чега је већ изграђено више велнес хотела.

Ханти, који има 1,5 милиона становника, пореде с Римом. Кажу да овај сибирски град, баш као и онај „вечни”, лежи на осам брежуљака. Посебност овог леденог града је у томе што брежуљци из године у годину склизну за око 12 центиметара, па становници Хантија своје комшије сваке године „гледају с мање висине”. Руси воле да кажу да им град клизи „као јаје на науљеном тигању”.

За Ханте је иначе познато да се никада не насељавају на висини изнад својих очију. Град Ханти још зову и „град белих крагни”. Не чуди ако се зна да чак 60 одсто становништва ради у администрацији.

Ира Сомолова, професор у пензији, данас туристички водич, каже да светску економску кризу овде нису ниосетили. Незапослених готово да и нема. Ретко ће се наћи и пензионер који седи скрштених руку. Држава је тако уредила систем да се боље живи од додатних прихода који износе 7,7 одсто нето плате.

Ира признаје да јој је, док је радила, остајала цела плата, а живела је од додатака.

У Хантију се ових дана гради пуном паром. Град се спрема за светско првенство у шаху наредне године. Хотеле, који ничу на све стране, држава ће после такмичења претворити у социјалне станове, стимулишући тако све оне који би да дођу у Сибир. Овај лети зелени град, с више од 25.000 зелених површина, окружен рекама Иртиш (тамна) и Об (светла), стар тек 400 година, има и својих лековитих својстава. Сви они који верују у исцељење хипотерапијом (јахањем), помоћ ће наћи на фарми коња.

У овом бескрајном пространству дивљине и природних богатстава, које енергијом и сировинама може да снабдева свет, данас живи 127 народа и народности. Најбројнији су Руси, мада има и Татара, Украјинаца, Казахстанаца...

А о каквом је пространству реч довољно говори и податак да на квадратном километру живи само троје људи. Овај руски Кувајт име је добио по угарским племенима Хантима и Мансима, који су се ту настанили још током средњег века.