Русија се враћа на Балкан

DMITRIJ MEDVEDEV PORUČUJE:

“Rusija se vraća na Balkan”

Odnosi Rusije i Srbije često su bili ispunjeni emocijama,  dok je politika Rusije i SSSR-a u pojedinim trenucima prouzrokovala velike lomove u srpskom društvu i teška razočaranja. Poseta predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva ozvaničiće povratak i nastojanje  ponovnog dugoročnog pozicioniranja Rusije u Srbiji i na Balkanu

Dmitrij Medvedev: ruski predsednik dolazi sa porukom da se Rusija vraća na BalkanDolazak predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva 20. oktobra i potpisivanje više ugovora označiće ponovno uspostavljanje bliskih odnosa i strateškog partnerstva Rusije i Srbije. U protekle dve decenije odnosi dveju zemalja su, kao i mnogo puta ranije, prolazili kroz različite faze, ali je politika Rusije bila jedan od činilaca koji su presudno uticali na sudbinu ovih prostora. Stoga je sadašnji položaj Srbije rezultat ne samo politike SAD i EU, Miloševića ili njegovih naslednika, već i slabosti ili snage Rusije. U devedesetim godinama Jeljcinova Rusija, prezadužena, ekonomski uništena i na ivici raspada, nije bila u stanju da se ravnopravno uključi u procese rešavanja sudbine bivše Jugoslavije, što je rezultiralo njenim potpunim istiskivanjem sa ovog prostora. Tadašnja ruska politika olakšala je gotovo potpuno eliminisanje ruskog uticaja i iz Srbije, koje je sprovedeno posle petooktobarskih promena 2000. Ponovno približavanje dveju zemalja počelo je sa procesom pretvaranja Kosova u nezavisnu državu, a gotovo tačno devet godina posle 5. oktobra predsednik Rusije sa svojom delegacijom biće svečano dočekan u Beogradu. Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić okarakterisao je tu njegovu posetu kao istorijsku, a ona će ozvaničiti povratak i najverovatnije ponovno dugoročno pozicioniranje Rusije u Srbiji i na Balkanu.

U devedesetim godinama Jeljcinova Rusija, prezadužena, ekonomski uništena i na ivici raspada, nije bila u stanju da se ravnopravno uključi u procese rešavanja sudbine bivše Jugoslavije, što je rezultiralo njenim potpunim istiskivanjem sa ovog prostora

ENERGIJA I POLITIKA

Ruski predsednik dolazi kao lider zemlje koja je tokom devedesetih prošla kroz sličnu situaciju kao i Srbija, ali koja se ponovo uzdigla u rang svetske sile. Rusija, međutim, više nema moć bivšeg SSSR-a, niti je u mogućnosti da pretenduje na takav položaj, ali je sačuvala status supersile, posebno u energetici. Zato se u složenoj svetskoj geopolitičkoj igri moći oslanja na energente, koje efikasno koristi kao sredstvo svog političkog uticaja. Prema jednoj analizi Nikolasa Gvozdeva, eksperta za Rusiju vašingtonskog centra „Nikson“  i urednika časopisa „Nacionalni interes“, težnja Rusije je da energetiku iskoristi za duboki ekonomski i politički prodor u Evropu, čime bi obnovila i proširila svoju sferu uticaja. Prema Gvozdevu, dugoročni cilj Rusije jeste da se učvrsti u evropskoj ekonomiji u meri u kojoj neće biti moguće njeno istiskivanje, što bi na kraju učinilo da Rusija postane „počasni član EU“. Moskva ima za cilj ekonomsko preplitanje sa EU, a jedan od najznačajnijih komponenata toga plana je i projekat “Južni tok”, koji je ujedno i jedna od najznačajnijih budućih puteva za snabdevanje EU i njenu energetsku bezbednost.

„Južni tok“ je jedan od ključnih projekata ruske strategije, a Srbija jedan od  tranzitnih koridora tog gasovoda. Samim tim Srbija treba da postane jedna od zemalja od posebnog interesa za Rusiju. Naime, prema Gvozdevu, deo ruskog plana za prodor u Evropu jeste stvaranje uporišnih tačaka na teritorijama koje su otvorene za ruski poslovni, ekonomski i politički uticaj, što Srbija jednim delom jeste zbog vekovnih kulturnih, istorijskih, religioznih i poslovnih veza.

Rusija je, međutim, pokazala da ne želi da odnos sa Srbijom gradi na osnovu ipak ne toliko pouzdane bliskosti dvaju naroda,  već na sasvim pragmatičnim osnovama. Stoga je kontrola srpskog energetskog sektora jedan od bitnih ciljeva ruske politike koji je ostvaren kupovinom većinskog dela NIS-a i projektom “Banatski dvor”. Takođe, ruski „Njeftgazinkor“ je vlasnik Naftne industrije Republike Srpske, a u našoj javnosti malo se spominje naftna kompanija „Lukoil“ koja već više godina posluje na ovim prostorima i koja ima ambiciozni plan da zauzme 25% srpskog tržišta. To dodatno ojačava rusku dominaciju u naftno-gasnom sektoru, a Moskva je pokazala da je zainteresovana i za saradnju sa EPS-om, zbog čega je prošle godine potpisan protokol o saradnji EPS i ruske državne kompanije “Inter Rao”, koji  predviđa gradnju novih proizvodnih kapaciteta u Srbiji. S obzirom na to da je energetika jedno od glavnih sredstava ruske politike, kontrola srpske energetske infrastrukture pokazuje se kao sasvim logičan korak, koji treba da omogući Rusiji čvrsto pozicioniranje u Srbiji. Ujedno je jedan od sigurnih načina da se spreče pokušaji EU da diverzifikuje snabdevanje energentima, i brana konkurentskom projektu „Nabuko“ koji forsiraju lobisti SAD.

Rusija se u složenoj svetskoj geopolitičkoj igri moći oslanja na energente, koje efikasno koristi kao sredstvo svog političkog uticaja