Обострани интерес за Србију у ЕУ
OBOSTRANI INTERES ZA SRBIJU U EU
Tadić i Medvedev: srpski predsednik mnogo očekuje od aktuelne posete Dmitrija Medvedeva BeograduRusija ima svoj jasan interes za blisku saradnju sa Srbijom. S druge strane, ukoliko se izgradi „Južni tok“, pored brojnih posrednih koristi, Srbija će biti važna karika u tranzitu nafte i prirodnog gasa u EU, čime će se povećati energetska bezbednost zemlje i obezbediti stalni prihod od tranzitnih taksi. Ostvarenje projekta “Južni tok” učvrstiće ekonomsku, a samim tim i političku saradnju između EU i Rusije, posebno na zapadnom Balkanu. S tim u vezi postojaće jak interes da obe strane zajednički podstiču stabilnost i saradnju u regionu. To bi omogućilo mnogo veći uticaj Rusije na zbivanja na Balkanu, kao i na politiku EU prema Balkanu, što je svakako i u interesu Srbije.
Rusija zbog svojih ciljeva ima potrebu da ima stabilnog i jakog partnera na Balkanu, o čemu govori i izjava ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Konuzina, koji je nedavno istakao da je Rusija zainteresovana da Srbija postane „jaka, napredna i nezavisna država sa stabilnim i jakim pozicijama na Balkanu i u Evropi u celini”. Pozicioniranje Srbije kao svojevrsnog „ruskog klijenta“ ne znači da će Srbija biti rusko ostrvo ili ruska tvrđava u ovom delu Evrope, niti da će se Rusija preko Srbije upustiti u suparnički odnos sa EU . Rusija nema nameru da sprečava srpski put u EU, jer i sama razvija odlične odnose sa zemljama Unije, a posebno sa Nemačkom, Francuskom i Italijom. Rusiji je važno da članstvo Srbije u EU ne predstavlja smetnju učvršćivanju odnosa sa Srbijom, jer joj je u interesu da u EU bude što više zemalja s kojima je povezana kulturom, religijom i istorijom, s kojima može da napravi ravnotežu prema članicama EU koje su joj manje naklonjene. Stoga približavanje Srbije Rusiji ne bi trebalo da ima negativni uticaj na srpski put u EU, dok približavanje Srbije Evropi ne bi trebalo da šteti odnosima sa Rusijom gledano sa aspekta Beograda.
U skladu sa tom politikom Rusija ponovo jača svoj uticaj u Srbiji, ali ga ne nameće silom, već vrlo spretno koristi okolnosti. Prema Nikolasu Gvozdevu, ruska strategija je da „puste Srbiju da se razočara u Zapad, jer Srbi nikom drugom osim Rusiji ne mogu da se obrate“. Tekuće političke prilike u Srbiji idu u prilog rastu ruskog uticaja, jer je prijem Srbije u EU po svemu sudeći za neko vreme zamrznut, a podrška javnosti učlanjenju Srbije u EU postepeno opada (iako je još uvek visoka). Budući da je prilično smanjen i dotok novca sa Zapada, sada su i prozapadne političke snage u Srbiji primorane da se okreću Rusiji, radi finansijske podrške i investicija.
Rusija svakako očekuje da Srbija u dogledno vreme postane članica EU, ali će nastali vakuum svakako iskoristiti da se što jače pozicionira, o čemu svedoči i najavljeno potpisivanje niza sporazuma iz različitih oblasti.
Budući da je prilično smanjen i dotok novca sa Zapada, sada su i prozapadne političke snage u Srbiji primorane da se okreću Rusiji, radi finansijske podrške i investicija
