Русија или нато
RUSIJA ILI NATO
Putin i Medvedev: aktuelni premijer Rusije šalje poruku predsedniku Srbije preko MedvedevaPored zajedničkih energetskih i ekonomskih interesa, Rusiju i Srbiju u ovom trenutku čvrsto vezuju i jednaki stavovi po pitanju Kosova i Republike Srpske. Ruska podrška oko pitanja Kosova pokazala se odlučujućom za politiku Srbije prema Kosovu, a bez ruske podrške, bosanski Srbi ne bi mogli da se nadaju da bi RS mogla da opstane, posebno posle najnovije inicijative SAD usmerene ka promenama i „centralizaciji“ BiH. Iako je rusko priznanje Severne Osetije i Abhazije izazvalo sumnje u principijelnost ruske politike prema Kosovu, Rusija će svakako ostati na liniji podrške Srbiji, što će biti potvrđeno tokom posete Dmitrija Medvedeva, a ako ni zbog čega drugog onda zbog sopstvenih interesa. I Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev ranije su ukazali na „privilegovane interese“ svoje zemlje u onim državama s kojima je ona tradicionalno povezana „na osnovu posebnih prijateljskih, srdačnih, istorijskih veza, „a koje ne moraju obavezno da se graniče sa Rusijom“, što se pre svega odnosi na Srbiju i Crnu Goru.
U svojoj nedavno objavljenoj analizi „Rusija i zapadni Balkan“ Dušan Reljić, viši naučni istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu (SWP) navodi da, podrškom Srbiji u vezi sa Kosovom Rusija želi da pokaže da ne prihvata omalovažavanje njene uloge i opovrgavanje priznanja njenog značaja za jugoistočnu vropu, koje je po pitanju Kosova još jedanput pokazano, najpre od strane SAD. Po Reljiću ruski stratezi vide učvršćenje američke moći i širenje NATO-a u jugoistočnoj Evropi kao deo velikog plana Vašingtona da “opkoli” Rusiju, zbog čega ona pojačava napore kako bi ponovo stekla uticajnu poziciju u međunarodnim odnosima. Po Reljiću, buduća politika Moskve na zapadnom Balkanu u svakom pogledu biće usmerena ka jačanju uticaja, i nastojanju da daleko od svojih granica spreči dalje širenje uticaja SAD i “globalizovanog NATO-a”. S obzirom na to da su sve ostale zemlje u regionu ili ušle u NATO ili potpale pod uticaj SAD, Rusiji u tom cilju ostaje mogućnost da utiče na Srbiju, da je drži dalje od NATO-a, i da je tesno politički veže za sebe. Time bi Srbija ostala bez čvrste veze sa SAD i NATO-om, što bi važilo i za Srbe iz RS, a Rusija bi preko pomaganja Srbima ostvarila bitan uticaj na zapadnom Balkanu.
Obama i Medvedev: večita dilema Srbije u vezi je sa pitanjem okretanja prema SAD ili RusijiPolitiku Rusije u Srbiji i zapadnom Balkanu SAD shvataju kao ulazak u sopstveno dvorište, gde Rusiji nema mesta. Stoga pitanje Kosova i RS može postati poligon za nadmetanje interesa Rusije i SAD na ovim prostorima, što je mišljenje i nekih američkih diplomata, koje u svojoj analizi navodi Reljić. Prema tome, u SAD „ne isključuju mogućnost da će Kosovo u slučaju ponovnog bitnog pogoršanja u američko-ruskim odnosima iznova u većoj meri postati predmet „neprijatnih“ sporova sa Moskvom. Takav scenario Srbiju može ponovo staviti u tešku situaciju, posebno pošto Rusija nikako ne želi da vidi Srbiju u NATO. S druge strane, večito vaganje Srba između Istoka i Zapada stvorilo je mišljenje u delu ruske javnosti da su Srbi pragmatični i „da će se Srbija iako naklonjena Rusiji prikloniti Zapadu i okrenuti leđa Rusiji „još jednom”, kao što je, podsećaju, „uradila to i posle Drugog svetskog rata”. Posledica osciliranja Beograda između Zapada i Rusije jeste da se sada obe strane trude da spreče da se Srbija politički opredeli na jednu stranu.
